Od ponedeljka, najavljen je pad temperature – čini se da će vreme najzad dolikovati kasnoj beogradskoj jeseni. U klubu „Sakurabana“, ne bojimo se hladnoće – osim toplih čajeva i nudli koji su uvek tu da vas zgreju, tu su i projekcije kvalitetnih filmova koje i te kako podižu temperaturu. Ostvarenje koje je ovog ponedeljka na repertoaru predstavlja „najmlađi“ anime koji ćemo vam puštati u ciklusu klasika: snimljeno je 2007. godine, ali mu kultni status niko ne osporava. Radi se o filmu „5 cm per second“ reditelja Makoto Šinkaija, dokazanom remek-delu novije anime produkcije.
Ako ste redovni na Sakurabaninim dešavanjima, Makoto Šinkai vam je dobro poznato ime. Mladi reditelj je skrenuo je pažnju na sebe još 2002. ostvarenjem „Voices of a Distant Star“, koje je osvojilo brojne nagrade i naišlo na nepodeljeno oduševljenje publike i kritike. Ovo možda i ne bi bilo toliko neobično da Šinkai ovaj film u celosti nije animirao bez ičije pomoći, radeći sam na svom kompjuteru. Nakon što se proslavio, Šinkai je osnovao sopstveni anime studio, CoMix Wave, koji danas važi za jedan od stubova kvalitetne, nezavisne animacije. Često ćete čuti da Šinkaija opisuju kao „naslednika Hajao Mijazakija“.
Do sad ste imali prilike da uživate u njegovom „ghiblijevskom“ avanturističkom filmu „Hoshi wo Ou Kodomo“ koji smo puštali na Japanizmu 2012, kao i kratkom ostvarenju „Garden of Words“, o vezi između srednjoškolca i starije žene, koji je beogradsku premijeru doživeo na ovogodišnjoj konvenciji. „5 cm per second“, Šinkaijev verovatno najbolji film, već smo jednom puštali za Dan zaljubljenih 2008. – ali to je bilo i pre prvog Japanizma, mnogo pre nego što je većina naše sadašnje publike uopšte i otkrila ljubav prema japanskoj animaciji.
Ako se pitate zašto se film baš tako zove, 5 cm u sekundi je brzina kojom latice trešnjinog cveta padaju s drveta na tlo – a verujemo da nema potrebe objašnjavati vam duboko japansku simboliku koja stoji iza ove slike. Priča je naizgled jednostavna: počinje susretom dvoje tinejdžera koji se rasplamsava u idiličnu prvu ljubav, i vrhunac doživljava u noći kada mladi gospodin vozom prelazi preko pola Japana ne bi li još jednom video svoju draganu, jer su životne okolnosti naterale njihove roditelje na preseljenje, što neminovno znači i prekid veze. Međutim, film se ovde ne završava – dokazujući da su sve na prvi pogled jednostavne priče suštinski složene i višeslojne, Šinkai prati svog junaka, koji i dalje vene za davnom nikad prežaljenom dragom, u još dva životna segmenta. Prvi se bavi završnim razredima njegove srednje škole i dat je iz ugla koleginice iz razreda čija je on tajna simpatija, a drugi ga zatiče kao odraslog, zaposlenog čoveka, nesposobnog da održi normalnu vezu jer u svakoj ženi traži svoju ljubav iz detinjstva. Naravno, završna scena filma je ono što svi čekaju da vide – ponovni susret njih dvoje, dobrih 15 godina posle noći putovanja vozom.
Šinkai je filmom „5 cm per second“ uspešno objasnio neke stvari: da oblačno nebo može da bude jednako uzbudljivo kao i scena tabačine, te da bioskopski anime film kao forma i te kako uspeva da ispriča obične, ljudske priče s kojima se svako u publici može bar delom poistovetiti. Ne treba da čudi da se nalazi na top listi omiljenih animea velikog broja veterana među fanovima – ko sumnja, neka slobodno baci pogled na prvi „AMV8“ i prebroji koliko puta su korišćeni klipovi iz ovog filma.
I mali savet – ponesite papirnate maramice, trebaće.
.png)
